Menadžment grupnog fitnesa #1: Svaki pobednik ima plan igre

Menadžment grupnog fitnesa postaje sve popularnija oblast i predmet istraživanja vodećih stručnjaka u fitnes & health industriji.

Zašto je tako i zašto baš grupni fitnes?

Kao posebna grana fitnesa, počeo je da zauzima vodeće mesto u poslovanju najuspešnijih fitnes klubova. U prilog ovom govori i pojava novog, najbrže rastućeg poslovnog modela “fitnes butik”, koji svoje poslovanje zasniva na grupnim treninzima, kao i činjenica da oni koji na pravi način upravljaju grupnim fitnesom čak 60% ukupnog prihoda generišu iz ovog profitnog centra.

Iako nama, u regiji Balkana, ne deluje tako “napolju” se dešava prava industrijska revolucija kada je fitnes u pitanju.

Tržište svakim danom postaje sve veće, samim tim i konkurentnije. Takva pojava dovodi do unapređenja pristupa u poslovanju tj. načinu kako se istim upravlja. Baš ta činjenica između ostalog dovela je i do razvoja novog pravca u menadžmentu – menadžment grupnog fitnesa.

Menadžment grupnog fitnesa (GFM) deo je Les Mills poslovne podrške

Da ova nova grana menadžmenta dobija sve više na važnosti govori i činjenica da je kompanija Les Mills, svetski lider u oblasti grupnog fitnesa, razvila menadžment sistem (Les Mills GFM) koji se zasniva na osam osnovnih principa menadžmenta.

Les Mills GFM deo je poslovne podrške koju Les Mills nudi svojim partnerima i zahvaljujući kojem više od 20 000 klubova širom sveta postiže sjajne rezultate u poslovanju.

Prva verzija LES MILLS GFMa, predstavljena je čak 1999. godine, a 20 godina kasnije u Londonu, osnivač kompanije Phillip Mills, predstavio je GFM 2.0, verziju koja se zasniva na praktičnom iskustvu i uspešnim pričama Les Mills klubova širom sveta.

Imao sam čast da prisustvujem toj prezentaciji tačnije edukaciji i prvi utisak je bio WOOW, pomislio sam kako bi bilo sjajno da sam sve te informacije imao na raspolaganju kada sam počinjao.

Rezultati koje sam postigao uz GFM

Ipak primenjujući LES MILLS GFM 1.0 uz određene modifikacije koje sam pravio zbog drugačijeg tržišta, pomoglo mi je da ostvarim sjajne rezultate u klubovima koje sam vodio i da dostignem tih neverovatnih 60% prihoda koji je generisan iz članarina za grupne fitnes treninge.

Klub u kojem sam ostvario najveći menadžerski uspeh, za svega četiri godine uspeo je da postane sinonim za grupni fitnes u regionu.

Ljudi iz svih krajeva bivše Jugoslavije dolazili su na naše promocije i delili svoja iskustva na društvenim mrežama u toj količini da smo neretko dobijali pitanja da li planiramo da otvorimo klub i u njihovom gradu.

A naši članovi? E to je tek posebna priča. 🙂

Dolaskom u klub zatekao sam raspored sa 13 termina grupnih treninga nedeljno na kojima je bilo od 4 do 5 vežbača po terminu i jedan mali studio od 70 kvadrata. Samo četiri godine kasnije došli smo na 100 termina nedeljno, koji su se sprovodili u tri moderno opremljena studija istovremeno, sa preko 700 aktivnih članova na grupnom fitnesu.

U nastavku ovog bloga, predstaviću vam sve što sam naučio i primenjivao razvijajući grupni fitnes kao menadžer kluba, a kasnije radeći i kao konsultat sa vodećim klubovima u regionu.

Sada se udobno smestite u položaj za čitanje, pa da počnemo.

Prvo što treba da uradite:

Menadžment grupnog fitnesa – napravite plan sa kojim pobeđujete

Želim da sebe zamislite u ulozi menadžera sportskog kluba koji je dobio zadatak da oformi tim koji za četiri godine treba da osvoji Olimpijsko zlato.

Ono što uspešan menadžer zna jeste da svako putovanje započinje postavljanjem ciljeva i pravljenjem plana koji će mu pomoći da te ciljeve ostvari.

Svaka igra ima pobednika, svaki pobednik ima plan igre.

Primera radi, u prvoj godini želim da budemo državni prvaci, u drugoj godini evropski, u trećoj svetski, a za četiri godine olimpijsko zlato je naše.

A sada da napravimo plan.

A šta menadžer grupnog fitnesa treba da uradi?

Prvi korak u menadžmentu grupnog fitnesa jeste postavljanje dugoročnih i kratkoročnih ciljeva. U grupnom fitnesu osnovna jedinica za meru uspeha je broj poseta koji ostvarimo na jednom treningu, u jednom danu, u jednoj nedelji, mesecu, godni, itd…

Hajde sada da i mi isplaniramo naš “olimpisjki ciklus” koji u slučaju grupnog fitnesa traje pet godina.

• Za pet godina želim da ostvarim 10 000 poseta nedeljno na grupnim fitnes treninzima.
• Za tri godine moramo biti na pola puta tj. na 5 000 poseta nedeljno.
• Za dve godine želim da moji postojeći kapaciteti budu u proseku popunjeni 70% što bi moralo biti minimalno 3 500 poseta nedeljno.
• Za godinu dana želim da budemo na 50% popunjenosti maksimalnog kapaciteta.

Da bi ste bolje razumeli vrednost posete, prevešću to u mernu jedinicu koju svi razumeju – novac.

Prema statistikama koje je objavila IHRSA vežbači u proseku dolaze dva puta nedeljno na treninge, dok grupni treninzi imaju nešto bolji performans i prosečan nedeljni broj dolazaka je tri.

Ako uzmemo u obzir da 90% članova ode na jedan trening prilikom dolaska u klub, dolazimo do zaključka da sa 10 000 poseta imamo oko 3 000 aktivnih članova na grupnom fitnesu. Sa prosečnom vrednošću članarine u našem regionu od 25 EUR, dolazimo do zaključka da sa 10 000 poseta možemo generisati 75 000 EUR mesečno.

Deluje vam nerealno, zar ne?

Naravno, zar mislite da je lako postati Olimpijski šampion?

Da je lako mogao bi svako 😉

Ono što je važno da zapamtite, jeste da prilikom postavljanja ciljeva ne mislite na ograničenja koja možete imati kao ni na prepreke koje vas mogu sačekati. Pristupite tom zadatku kao da imate neograničen budžet i najbolje uslove za rad. Jer samo tako ćete i uspeti da dođete na taj nivo.

Na kraju svega, snove vam niko ne može oduzeti i imate pravo da sanjate šta god poželite, samo pazite možda se i ostvari 🙂

Da se vratimo na menadžment grupnog fitnesa.

Sada kada imamo jasan cilj u koji verujemo, vreme je za plan igre.

Prva stvar koju treba da uradite:

Menadžment grupnog fitnesa – napravite semafor za praćenje rezultata

Zamislite situaciju da igrate utakmicu a semafor ne radi. Vreme prolazi a vi ne znate rezultat. Ne znate da li gubite ili dobijate, da li vodite sa košom prednosti ili je prednost ubedljiva.

U utakmicu uvek ulazite sa jednom taktikom, koja se menja u zavisnosti od rezultata igre. Kada ne znate rezultat ne znate ni da li vam je taktika ispravna i da li ćete na kraju pobediti ili izgubiti.

Zato je važno da imate semafor preko kojeg ćete pratiti rezultat vaše igre, tačnije trenutnu posećenost i popunjenost kapaciteta svih treninga na rasporedu.

Kako je izgledao moj semafor?

U kancelariji na zidu preko puta mog stola, zalepili smo pano koji je imao dva metra dužine i metar visine. Svaki red na panou je predstavljao jednu kaledarsku godinu (pet ukupno), a svaka kolona mesec u toj godini.

U trinaestoj koloni je pisao cilj za tu godinu a u polovini polja koje je označavalo jedan mesec pisao je target za taj mesec (broj poseta i kapacitet koji smo trebali da postignemo).

U drugoj polovini kolone, upisivali smo postignuti rezultat za taj mesec. Kada bi target bio ispunjen rezultat se upisivao zelenom bojom, a kada ne “dobacimo” target, crvenom bojom.

Da, bilo je crvenih polja, u svakoj godini po nekoliko. Ali to je samo bio signal da moramo menjati taktiku za preostale mesece kako bi konačni cilj bio postignut.

U knjigama o menadžmentu, često ćete pročitati da je izuzetno važno da svaki zaposleni ima jasnu sliku o viziji kompanije. Broj u 13 koloni petog reda semofora bila je naša vizija za grupni fitnes.

Sada bih mogao danima da pričam anegdote o semaforu, kojima smo se uvek rado smejali na sastancima, ali iz ove perspektive mogu da kažem da je taj semafor odigrao važnu ulogu u uspehu koji smo postigli.

Znali smo kako izgleda naše “Olimpijsko zlato” i svaki dan smo bar malo pričali o tome kako da do njega dođemo.

Menadžment grupnog fitnesa – kako se računa kapacitet treninga?

Ovo je vrlo važno da znate.

Šta je to kapacitet treninga i šta je to maksimalni nedeljni tj mesečni kapacitet i kako se računaju?

Maksimalni kapacitet treninga predstavlja broj ljudi koje jedan trening može da primi. Njega računamo tako što slobodnu površinu studija podelimo sa 3.2.

3.2 predstavlja površinu u kvadratnim metrima potrebnu za jednog vežbača da konforno trenira.

Primera radi, imamo studio za grupne treninge veličine 150 kvadratnih metara, površina koju zauzima bina je 12 kvadratnih metara, površina koju zauzima oprema je 10 kvadratnih metara.

Slobodna površina studija u ovom primeru je 128 kvadratnih metara i kada to podelimo sa 3.2 dobijamo da je maksimalni kapacitet treninga 40 vežbača.

Ovde treba imati na umu za treninge za koje koristimo opremu.

Primera radi, maksimalni kapacitet je 40 vežbača ali mi imamo 30 setova za Body Pump, u tom primeru maksimalni kapacitet treninga nije 40 već 30 vežbača.

Menadžment grupnog fitnesa -šta je maksimalni nedeljni kapacitet?

Maksimalni nedeljni kapacitet predstavlja broj koji dobijamo tako što ukupan broj treninga u jednoj nedelji pomnožimo sa maksimalnim kapacitetom treninga.

Primera radi, u toku jedne nedelje imamo ukupno 40 termina na rasporedu, maksimalni kapacitet za svaki od treninga iznosi 40 vežbača.

Naš maksimalni nedeljni kapacitet u ovom primeru je 1600 poseta.

Kada to preračunamo po gore pomenutoj formuli, sa tim kapacitetom možemo generisati oko 13 000 EUR mesečno.

Menadžment grupnog fitnesa – kako računamo popunjenost kapaciteta?

Uzmimo za primer da je maksimalni nedeljni kapacitet 1600 poseta, a mi smo u toku meseca ostvarili 1190 poseta.

U ovom primeru popunjenost kapaciteta na mesečnom nivou računamo na sledeći način:  (1190 /1600) x100= 74.37%

Na isti način se računa i popunjenost kapaciteta za svaki od treninga koje imate na rasporedu.

Primera radi, Body Pump ima 20 termina u toku meseca. Maksimalni kapacitet Body Pumpa za taj mesec je 20×40 =800.

U toku meseca, zabeležili smo ukupno 690 poseta na Body Pumpu, što predstavlja 86% popunjenosti kapaciteta ovog treninga.

Kako da pratite posećenost treninga?

Mi smo u to vreme koristili najprimitivniju metodu.

Za svaki trening, napravili smo kartice. Ukupan broj kartica je bio jednak maksimalnom kapacitetu treninga, tako da se nije moglo desiti da se u sali nađe više vežbača od onog broja koji sala tj. trening može da primi (naravno ovo je važilo samo u teoriji 😉 ).

Vežbač bi prilikom dolaska u klub uzeo karticu za trening na koji želi da ode i tu karticu bi predao instruktoru prilikom ulaska u salu.

Na kraju treninga, instruktor bi kartice vratio na recepciju i nakon prebrojavanja broj se unosio u softver koji je automatski ažurirao podatke.

Pitate se zašto bi instruktor skupljao i vraćao kartice?

Odgovor je jednostavan, zato što je njegova plata na kraju meseca zavisila od broja poseta koji je ostvario na svakom od treninga koji vodi.

Da znam šta mislite, tačno tako, pratili smo statisktiku za svakog od instruktora po programu i sumarno. Ali to je priča kojoj ćemo se više posvetiti kada dođemo do “lekcije” o ljudskim resursima i motivaciji.

Danas postoje napredni sistemi kojima možete pratiti posećenost, od najosnovnijih brojača na vratima studija, do infracrvenih kamera koje mogu da zabeleže broj ljudi u određenom trenutku i taj broj automatski pošalju u softver.

Vreme je za taktiku igre

Kada imamo jasan cilj i znamo kako da pratimo rezultat, vreme je da izaberemo taktiku igre. U primeru menadžmenta grupnog fitnesa to bi značilo sada je pravi trenutak da izaberemo treninge koji će se naći na našem rasporedu.

O načinu kako treba birati treninge i dizajnirati ponudu čitaćete u narednom blogu. Do tada, izvršite prijavu na naš newlsetter, a mi ćemo vam javiti čim blog bude objavljen.