Personalni trener u fitnesu je osoba koja…
Stop, ovo neće biti još jedan dosadan blog o tome šta je personalni trener. Kako to nije stvar trenda, već stvar potrebe, kako je neophodno imati personalnog trenera da bi se ostvarili željeni rezultati itd…
Kako ovih dana sve češće Facebook, Instagram i druge društvene mreže gore od snimaka i fotografija osoba koje se bave personalnim treningom, dok s druge strane vlasnici fitnes centara nisu zadovoljni prodajom personalnih treninga (čast izuzecima), postavljam sebi pitanje, gde je problem?
Toliko personalnih trenera, a posla nema? Naravno, do zaključka nije teško doći, nedostaje kvalitet i tu nema diskusije. Pitanje je kako naći kvalitetnog personalnog trenera?
Odgovor je: Do njega se ne dolazi, on se stvara.
Šta me čini kompetentnom osobom da pišem na ovu temu?
Ukratko, u svet personalnog treninga ušao sam 2000. godine i to je trajalo do 2012. kada sam odlučio da se povučem zbog drugih obaveza kojima sam dao prioritet.
Da li sam bio dobar trener?
O tome ne bih pričao, ali ću reći da nisam često menjao klijente, a postoje i oni koji su uz mene bili svih dvanaest godina moje karijere.
Tri godine sam radio u inostranstvu na klinici za estetsku hirurgiju na pripremi za operaciju i rehabilitaciju pacijenata, a od 2005. godine, kada sam započeo karijeru fitnes menadžera, vodio sam dva velika fitnes centra, gde je personalni trening bio izuzetno tražen proizvod.
Razlog tome nije bio taj što sam znao ko su najbolji treneri u gradu i iste zapošljavao. Naprotiv, 95% mog tima su činili ljudi koji su prve personalne treninge vodili nakon što sam ih zaposlio.
Recept za ovo je jednostavan. Selekcija, edukacija, edukacija, edukacija i na kraju edukacija.
Personalni trener VS fitnes instruktor
Prilikom intervjua kandidata za posao, između ostalih, postavljao sam i pitanje na koje želim i vi da odgovorite pre nego nastavite dalje sa čitanjem.
“Objasni mi razliku između trenera i instruktora ili smatraš da je to isto?”
Pre nego bilo šta kažu, zamolio bi ih da dobro razmisle. Ukoliko bi odgovor na kraju bio: “To je isto.” Razgovor bih završio rečenicom: “Hvala Vam na izdvojenom vremenu.”
Zašto sam ovom pridavao toliko značaj?
Prvo, želeo sam da razumeju da je fitnes instruktor osoba koja ljude uči kako da izvode određenu vežbu, dok je trener osoba koja i uči i planira i sprovodi trenažni proces.
Želeo sam da razumeju da je put postajanja personalnog trenera izuzetno kompleksan i da zahteva vreme, rad i konstantno učenje.
Prvi korak do personalnog trenera – fitnes instruktor
Da bi postao dobar personalni trener, prethodno moraš postati izvrstan instruktor. Ovu fazu sam često u šali nazivao “plaćena praksa”, a evo kako je izgledala i šta je bio cilj.
Prvih sedam dana bilo je upoznavanje sa trenažerima, gde bih po isteku 7 dana napravio kratak test i zahtevao da mi se pokaže kako trenažeri funkcionišu, koje mišiće, ili mišić anagažuju i kako se radi istezanje angažovanog mišića.
Nakon što bi ovo prošlo kako treba, narednih šest meseci sledi rad sa vežbačima sa jasno definisanim ovlašćenjima:
1. Možeš ljude da učiš kako se koja vežba izvodi i koje mišiće angažuje.
2. Ne možeš da daješ savete o planiranju trenažnog procesa i ne možeš da daješ savete o ishrani.
Srećno.
Drugi korak – provera znanja, faza jedan
Nakon 3 meseca instruktor je imao pravo da aplicira za poziciju personalnog trenera. Nakon čega bi usledila prva serija provere potrebnih znanja i veština.
Prvi test “Feedback vežbača”
Nakon prvih mesec dana dolaženja, svakog člana bi zamolili da popuni kratku anonimnu anketu, gde su određena pitanja bila u vezi sa instruktorima, te ukoliko bi više od 70% feedbacka bilo pozitivno instruktor je imao zeleno svetlo da aplicira.
Sledeći korak, provera znanja instruktorskog dela posla.
Drugi test “10 sekundi”
Nasumično bih izabrao 10 vežbi, a zadatak kandidata bi bio da u roku od 10 sekundi objasni pravilan položaj i pravilno izvođenje svake vežbe ponaosob.
Ovde sam testirao jasnoću u komunikaciji. Ukoliko instruktor predugo objašnjava (duže od 10 sekundi) vežbač zaboravi šta je rečeno na početku. Ovim testom sam mogao utvrditi i koliko kandidat zaista razume vežbu i pokret.
Treći test “Šta bi uradio kada…”
Ovim testom smo proveravali koliko je kandidat upoznat sa različitim profilima ličnosti vežbača kao i sa reakcijama koje bi mogao da ima u različitim situacijama.
Komisija je bila sastavljena od 4 personalna trenera gde bi svako od njih pripremio po 10 pitanja za kandidata iz svakodnevnih situacija sa kojima se sreću.
Kandidat bi imao 15 sekundi za odgovor na jedno pitanje, nakon čega bi dobio ocenu (+) ili (-). Bilo je potrebno da od ukupno 40 pitanja kandidat ima 25 odgovora ocenjinih sa (+).
Treći korak – provera znanja, faza dva
Nakon uspešno završenog testiranja, kandidat nastavlja instruktorski posao sada sa fokusom da bolje razume pokret, procese u organizmu koji se dešavaju prilikom treninga i samog trenažnog procesa.
Nakon tri meseca od uspešno završenog testa iz faze jedan, kandidat je mogao da aplicira za drugu fazu provere znanja.
Faza dva provere znanja podrazumevala je test od 50 pitanja iz oblasti funkcionalne anatomije, fiziologije treninga i teorije sportskog treninga. Test nije bio vremenski ograničen, a za uspešno završen test bilo je neophodno da 40 odgovora bude tačno.
Četvrti korak do personalnog trenera – mentor, faza jedan
Mentor faza jedan je podrazumevala da kandidat nakon uspešno završenog tesitiranja dobija prvog klijenta.
Mentor je bio personalni trener sa iskustvom i dobrim rejtingom, koji je vodio sve razgovore za klijentom, pripremao plan vežbanja, dok je kandidat isti sprovodio.
Na kraju svakog nedeljnog ciklusa kandidat i mentor su diskutovali o urađenom sa ciljem da kandidat bolje razume to što mentor radi i planira za klijenta.
Peti korak – mentor, faza dva
Nakon tri meseca rada uz prisustvo mentora, kandidat dobija mogućnost da sam vodi razgovore sa klijentom koji su bili obavezni na nedeljnom nivou, samostalno pravi plan treninga u dogovoru sa mentorom i isti sprovodi.
Nakon tri meseca rada pod nadzorom sa jasnim feedbackom od strane mentora, kandidat može dobiti ocenu pass ili withheld.
Prva je značila dobrodošao u tim personalnih trenera, a druga, da je neophodno da nastavi da radi sa mentorom gde bi se na svakih mesec dana ponovo radila procena, do trenutka kada kandidat dobije pass.
Ovakav proces selekcije i edukacija personalnog trenera rezulitirao je time da, osim što je kandidat dobio potrebna znanja i veštine za vođenje personalnih treninga, izgrađen je i dobar timski duh gde je podrška od strane kolega bila neizostavna u svakom trenutku.
Nijedan personalni trening nikada nije smeo biti otkazan od strane nas, ukoliko trener nije bio u mogućnosti iz nekog razloga da drži treninge, prvi slobodan kolega bi preuzeo to na sebe.
Mi smo znali ono što mnogi i danas ne mogu da razumeju, da konkurencija među trenerima koji funkcionišu kao tim, može samo dovesti do unapređenja kvaliteta rada i usluge, što rezultira većim brojem klijenata koji dolaze po preporuci i tada ne pričate o ceni personalnog treninga, već o eventualno slobodnim terminima trenera koji bi došli u obzir.
I za kraj, izuzetno je važno koji trener ima prvi kontakt sa klijentom, to retko može biti osoba koja je tek zakoračila u vode personalnog treninga.
Da bi nešto mogao da prodaš tako da kupac bude zadovoljan bez obzira na cenu, moraš dobro da razumeš svoj proizvod i da si već duboko zagazio u psihologiju prodaje.
Na kraju pitanje za sve vlasnike, menadžere, personalne trenere koji su uključeni u proces prodaje: Ako čovek dolazi kod vas sa određenim ciljem koji se zove rezultat, zasto mu vi prodajete broj personalnih treninga? ?
